U cilju kraja nema

„Kakve veze imaju trčanje, Hristos i poezija?

Veza je čovek kojeg nikad nisu bolela leđa. Ujedno je to čovek sa istančanim pragom osetljivosti, ali ne i ranjivosti, preciznije, iako ranjen, on će čvrsto stajati, tj. nastaviti da se kreće.

Kad sam ga upoznao, nisam mogao pretpostaviti da će biti pesnik, mada moram priznati, uvek je imao u sebi tu neobičnost neophodnu za pesnika.

A i da li je pesnik?

Pre će biti da je to čovek snažnog iskustva koje ne sme i ne može da se zakopa, ali i ne može na bolji način da se izrazi nego pesmama.

Trčanje je samo put do iskustva, dok autentičnost svedočenja podupiru bezmalo Alpi. Zato je i karakter pesama ujedno oštar i plemenit. Ne, nije oštrina vezana za planinu već plemenitost.

Oštrina je isključivo od njega samog. Pesme nisu o planini, nisu ni o Hristu, već su o kretanju ka, u i sa Hristom.

Ove pesme prijaju mojoj duši. Duši prija lepota, ali duši prija i istina, čak i kad seče.

Objavljivati istinu dar je sa visine i zavređuje tiho i duboko poštovanje. Ne varajte se, istina nije uvek vezana za objektivnost. Svom svojom subjektivnošću stojim iza toga da u ovim pesmama ima Nešto. Nazovite to Nešto kako hoćete, ali tek kad ga između redova pronađete.

Hvala svima koji su se potrudili da ova zbirka bude objavljena“ – otac Petar Bogdanović