Jaganjci

Na promociji svoje zbirke pripovedaka, mladi pisac horora upoznaje Emu, vodića kroz “Beograd iza Beograda”. Emi se njegova knjiga dopala, ali sigurna je da bi pisao uverljivije ako bi iza svojih rečenica imao iskustvo – te mu nudi da ga povede na turu tokom poslednje tri noći u oktobru.

Seanse, odlasci u hotel Milenburg u kojem odsedaju oni koji na seanse idu, poznanstva sa onima koji seanse organizuju, odlazak u opskuran ekskluzivan noćni klub…Sve to piscu pruža ono što mu je Ema obećala – preko mu potrebno iskustvo – I nešto čemu se ni najmanje nije nadao…

“Najednom sam sasvim sam, ali ne usamljen – sam u poretku stvari koji samo laže da mu samoća nije strana, a koji jeste usamljen. Sve mi je postalo strano, od svega sam se odmakao. Svi su mostovi srušeni, stojim na nasipu svemira gde je crvena boja dana koja dolaze, sa krajnjim odredištem u crnoj.”