Onore de Balzak (1799-1850) bio je francuski romanopisac i jedan od ključnih autora realizma. Po završetku pravnog fakulteta Balzak odbija da se bavi bilo čim osim pisanjem. Razočaran svojim prvim književnim neuspesima, okreće se izdavaštvu; postaje vlasnik listova, štampar, slovolivac, ali i na ovom polju doživljava finansijski krah i ulazi u dugove.
Ponovo se vraća književnosti i njegov roman Poslednji Šaun (1829) doživljava veliki uspeh. Od tada pa narednih dvadesetak godina Balzak stvara veliki broj dela, pišući neprestano iz dana u dan sedamnaest sati dnevno. On postaje hroničar svog vremena i daje preciznu sliku društva u svim njegovim porama: politici, finansijama, privredi, filozofiji, psihologiji, moralu. Ono što ga odlikuje kao izuzetnog romanopisca, jeste njegov neobičan dar zapažanja i sposobnost analize i sinteze. Njegova dela su prepuna činjenica, a kao najznačajnija mogu se izdvojiti: Čiča Gorio, Šagrinska koža, Evgenija Grande, Rođaka beta, Rođak Pons, Izgubljene iluzije, Traženje apsolutnog, Seljaci, Pukovnik Šaber.