Alenova klešta

„Psihološki roman o tužnim ljudskim sudbinama, koji sa sobom nosi pitanje: „Da li se sve moralo tako dogoditi?“.

Kako sam autor kaže, ne postoji tačno vreme, ili vremenski period u koji je radnja smeštena, jer: „Kao što znate, svakom čoveku, u svakoj sudbini, uvek se nešto ponavlja, pa je zato i roman povezan sa svim vremenima. Ima tu dogadjaja iz turskog perioda, vremena pre, ali i posle ovog, poslednjeg rata, uglavnom, ne postoji tačan period u koji bi se mogao uokviriti.“

Alenova klešta naziv je groznog medicinskog instrumenta kojim se vrši abortus, pa i on sa sobom nameće još jedno pitanje: ,“Zašto su se rodili tako nesrećni?“. Zato je roman pokušaj da se ublaži ljudska tuga i tragedija humorom svojstvenim samo južnjacima. Prepun je pozajmljenica i arhaizama, pa je i time malo otežano praćenje radnje, ali svaki pojam objašnjen je slobodnim prevodom u fusnotama. Svaka pročitana stranica čitaocu dozvoljava da razmisli i stvori svoju sliku o opisanom dogadjaju.

Svi tragično stradali likovi pred kraj se penju na proplanak, nasmejani i veseli, a čitalac još uvek ima odstupnicu od vremena i dogadjaja i uvek mora da misli, kako se i zašto sve izdešavalo. I sam kraj daje prostor sumnji i ispitivanju – stvarnost ili mašta?

Profesor engleskog jezika i englesko-američke književnosti Ivica Stojanović, svoj prvi roman ,,Alenova klešta“ potpisuje pod pseudonimom Ivan Miloščin Stojan. “ – J. Šaponjić

A rodili se, možda, u pogrešno vreme, mada se i nije to vreme moglo birati. Ma, sada izgleda nijedno vreme nije pogodno rođenju.