Carica Mara

Srpska princeza Mara Branković (oko 1418-1487), bila je ćerka despota Đurđa Brankovića, žena sultana Murata II i maćeha Mehmeda II, osvajača Carigrada, 1453.god. Na osnovu političkih kalkulacija, bila je data za ženu turskom sultanu 1436.god. Nakon njegove smrti, čuvena po obrazovanju i lepoti, trebala je da se uda za poslednjeg vizantijskog cara, Konstantina XI Paleologa. Ipak, Mara se zavetovala da se nikada više neće udati i to je i ispoštovala.

Mara Branković spada u najzanimljivije ličnosti balkanske istorije 15.veka. Njen život je inspirisao srpske, grčke pa i nemačke književnike, kojima je Mara bila literarna junakinja.

Moglo bi se reći da je ona jedna od najvažnijih predstavnica srpsko-vizantijskog kruga u 15. veku. Njen doprinos srpskoj istoriji vrlo je značajan, posebno posle pada srpske despotovine 1459.godine. Ona nastavlja porodičnu tradiciju, čuva bivše podanike i plemiće u rasejanju, brine o zadužbinama i manastirima. Naročito je brinula o svetogorskim manastirima Hilandaru i Svetom Pavlu.

Umrla je u Ježevu,1487.god. i sahranjena u obližnjem manastiru Kosinici.