U specifičnom duhovnom kaleidoskopu vrte se sećanja, razgovori, utisci, komentari, mišljenja, osvrti, prikazi, stihovi i kratke priče. Sve to pokreću i prožimaju snažna i iskrena osećanja, koja tu i tamo stidljivo proviruju, ponegde štrče u poluironičnim opaskama, a negde se hrabro ispoljavaju i zadržavaju pravo da traju: „Hvatamo se za smeh kao za sigurnosni pojas i uokvirujemo sliku za srećan put i dugo sećanje.” To je neverovatno zanimljiv spoj; sve diše ujednačeno: sećanje na četvorogodišnju @bocvenu koja glumi da pliva, razgovor sa 82-godišnjom tetkom o radnim akcijama, društvena klima i muzika osamdestih, bombardovanje „na pragu milenijuma, usred Evrope”, ljubavni i neljubavni slučajevi, tihi odlasci s ovog sveta, knjige, biblioteke i škola, đaci i bivši đaci, maturske večeri, putovanja i iznad svega i u svemu tome ljudi, tako različiti i tako voljeni. Zar ima još dobrote, milosti, saosećanja, radoznalosti i otkrovenja? Ima. Sve što treba je da okrenemo prvi list.”

Marina Barović, profesorka, književnica i pesnikinja

Članak Dogodilo se samo od sebe se pojavljuje prvo na Otvorena knjiga.