Blog

Nova zbirka pripovedaka M. A. Bulgakova u izdanju Otvorene knjige

U pripovetki Đavolijada, misteriozni događaji u Matšibu inspirisani su piščevim poslom u Glavpolitprosvet-u, a narodima koji su prošli kroz ma kakvu varijantu socijalističkog režima Korotkovljeve muke sa birokratijom nisu ni danas strane. Pometnja koju prave blizanci slična je onoj koju prave Behemot i Korovjev u romanu Majstor i Margarita, a haos koji nastaje u oba slučaja ima funkciju da istakne pravu ljudsku prirodu. Deluje nam da Bulgakov u svojim delima ništa nije izmaštao, da je on sasvim realističan pisac, ali mnogo je teže postići pravu meru istinitosti i uverljivosti u delima fantastike. Setimo se onda još i te činjenice da su ove pripovetke pisane skoro sto godina pre vremena u kojem ih mi sada čitamo. Tadašnjem režimu su ove priče itekako bile ’trn u oku’, kao što je i sam pisac primećivao, i o čemu je pisao u svojim feljtonima. Ipak, satire se Bulgakov ni po koju cenu nije dao odreći, iako je ona možda bila jedini razlog njegove tragične sudbine.

Naučnofantastične priče služe satiričnom duhu kao lakmus papir hemičaru – otkrivaju kakva je vrednost sredine. U noveli Kobna jaja, mesto lakmus papira imamo metaforu crvenog zraka. S razlogom je Bulgakov radnju ove novele izmestio u budućnost, u 1928. godinu. Priznajte da ste pomislili da je radnja ove novele možda za nas i najaktuelnija, ali to je tako zato što je „istorija obistinjavanje izmišljenog”, rekao bi Vam književni lik jednog ciničnog, ali i lucidnog pripovedača sa naših prostora. Mikroskop čuvenog zoologa, profesora Vladimira Ipatijeviča Persikova, usled nepažnje se „iščašio” iz fokusa i uz pomoć sunčeve svetlosti stvorio zrak jarkocrvene boje koji ubrzava razmnožavanje prostih organizama. Jasno nam je da je simbolika boje vezana za boljševike, kao i ubrzane amebe, ali posebno treba istaći momenat nastanka crvenog zraka – žiža nije na uobičajenom mestu. U satiri fokus isto tako nije na običnim pojavama, već je s namerom uperen u groteskne i prelazne oblike, društvene krastače i kokoške. I onda a i uvek, najveće će nesreće nastati kada takav zrak pređe u ruke nestručnih lica, tabloida i sumnjivih stranaca.

I u noveli Pseće srce elementi naučne fantastike su poslužili da (pre)naglase negativne društvene pojave. Metodom doktora Preobraženskog groteskno stvorenje je rođeno, i možda ne može podići Izvod iz matične knjige rođenih, ali pitanja koja otvaraju njegove ljudske osobine više ništa ne može zaustaviti. Teme porekla i genetskog inženjeringa, kao i figura poređenja čoveka sa životinjama, česta su inspiracija za nova dela, književna, a i društvenopolitička. Hrabri autor nije prezao ni od direktnije kritike i na mnogim mestima je jasno da se govori o pohlepi onih na vlasti, korupciji, siromaštvu i drugim užasnim posledicama Boljševičke revolucije. Iz tog razloga je ova novela piscu zaplenjena i nije objavljena za njegova života.

Međutim, rukopisi ne gore, te sada pred nama imamo ovu zbirku ’satiričnofantastičnih’ novela, i to u novom prevodu. Specifičnost i lepota ovog prevoda je u zvučnosti reči i fraza na slovenskim jezicima. Bulgakovljev satirični duh u srpskom jeziku nimalo ne gubi na vrednosti. Može se reći da je sa ovim izdanjem ponovo probuđen. Čuvajmo se samo naših đavolijada.

Selena Ratković

Vaša korpa
Prodavnica
Lista želja
0 items Korpa
Moj nalog